Историјат

Архив у Врању основан је од стране Народног одбора среза Врање 31. марта 1962. године као Историјски архив среза Врање. Са радом је почео 1. новембра исте године. У надлежности ове установе биле су општине: Врање, Владичин Хан, Власе, Врањска Бања, Власина Округлица, Бујановац, Босилеград, Прешево, Сурдулица и Трговиште. Првобитан назив промењен је у Државни архив 13. децембра 1962. године. Под овим називом радио је до 24. фебруара 1971. године, када је на седници Радне заједнице Архива донета одлука да носи назив Историјски архив. Коначан назив Историјски архив „31. јануар“ добио је 19. марта 1979. године, по датуму ослобођења Врања од турске власти 1878. године.

Ова установа је своју делатност започела у објекту Пашиног конака - Селамлуку, а већ 1963. године премештена је у другу зграду Пашиног конака - Харемлук, која није задовољавала услове за рад служби Архива и смештај архивске грађе због недовољног простора и недостатка полица. Архив је 1977. године формирао нову Службу за заштиту архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива, што је допринело ефикаснијој заштити архивске грађе и регистратурског материјала код ствараоца.

Пресељењем у нови објекат Дома културног центра 1977. године, створени су повољнији услови за рад свих служби и смештај архивске грађе. Међутим, у нови објекат премештен је само један део архивске грађе, док је већи део две године био у згради Гимназије, а потом опет враћен у Харемлук, где су и даље били веома неповољни услови за њено чување.

Тек 1986. године, са изградњом депоа у површини од 564 метара квадратних у објекту Дома културног центра,  створени су адекватни услови за смештај целокупне архивске грађе.