Након дневног листа "Политика" од 30. јуна 2024. године и портала "Слободна реч" и дневни лист "Новости" објавио је 11. јула 2024. године чланак о дигитализацији архивске грађе у нашем архиву.

Захваљујемо се на исказаној подршци у нашим напорима да од заборава сачувамо вредну архивску грађу.

https://www.politika.rs/scc/clanak/620884/Digitalizacija-vise-stotina-hiljada-istorijskih-dokumenata

https://slobodnarec.com/digitalizuje-se-7-decenija-izdanja-slobodne-reci-i-vranjskih-novina/

https://www.novosti.rs/srbija/vesti/1386769/cuvaju-blago-zaborava-vranjanci-zdusno-podrzali-digitalizaciju-svedocanstava-bogatoj-proslosti-svog-grada

Поводом обележавања 31. јануара, Дана града Врања, у галеријском простору Позоришта „Бора Станковић“ у Врању је 30. jануара 2023. године отворена изложба „Ево мене, ето вас“, на чијим се паноима може испратити период српске историје од пада под Османску власт па до 1867. године, тј. до формирања прве Скупштине у тада престоном граду Краљевине Србије, Крагујевцу. Изложбу су у Врању приредили Историјски архив „31. јануар“ Врање и Историјски архив Шумадије у Крагујевцу, а аутори изложбе су Славко Степановић и Ненад Карамијалковић, архивисти Историјског архива Шумадије.

Присутне је на отварању изложбе поздравио директор врањског архива Боривоје Манасијевић и у одсуству аутора говорио о самој поставци, да би потом изложбу отворио др Дејан Тричковић, председник Скупштине града Врања.

Снимак са отварања изложбе можете погледати кликом на следећи линк: https://www.youtube.com/watch?v=Iq_ZLwmBbuY

Дозволите да вредну архивску грађу дигитализацијом сачувамо од заборава и учинимо доступном будућим генерацијама, а ви сачувајте своје вредне успомене и у дигиталном облику.

Историјски архив „31. јануар“ у Врању, по угледу на многе архиве у нашој земљи и свету покренуо је акцију дигитализације архивске грађе која се налази у приватном власништву.

Уколико имате фотографије или стара документа из националне, локалне и породичне историје која желите да трајно сачувате у електронском облику, можете нас посетити сваког радног дана у Историјском архиву „31. јануар“ у Врању (Партизанска 17а) где ћемо вам БЕСПЛАТНО дигитализовати грађу по највишим архивистичким стандардима. Такође, уколико нисте у могућности да нас лично посетите, можете нам се јавити на 017/423-334 локал 20, или на мејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. како бисмо се договорили око преузимања докумената и фотографија на дигитализовање, након чега ћемо вам их уредно вратити.  

Документа која су била у поседу јавних личности, рукописи необјављених дела, различита одликовања са дипломама, дневничке забелешке итд. само су део грађе која ће у будућности сведочити о вама, нама, нашем граду и држави, традицији, духовности и бурној историји свих нас који живимо на овим просторима.

Очекујемо вас у нашем и вашем Историјском архиву „31. јануар“. Добро дошли.

Историјски архив у Врању су 24. јануара, у оквиру „Светосавске недеље 2023.“, обишли ученици Гимназије „Бора Станковић“ у Врању и основних школа „1. мај“ из Горњег Вртогоша и „Вук Караџић“ из Врања и упознали се са радом наше установе и архивским благом које наша установа чува.

Посетиоце је најпре поздравио директор установе Боривоје Манасијевић, да би потом о установи, најважнијим документима која она чува, начину пријема, чувања и обраде архивске грађе говорили архивски саветник Бранка Јаначковић, виши архивиста Милена Јовановић и архивски саветник Мирољуб Стојчић.

Догађај је, у програму који је уживо емитован у оквиру Јутарњег програма, пропратила регионална Радио Телевизија Врање.

Професоре који су водили групе, као и децу која су најбрже одговорила на постављено питање из области локалне историје директор Архива даривао је књигама у издању наше установе.

Захваљујемо на посети и позивамо и остале образовне установе да нас посете.

Снимак догађаја можете погледати кликом на следећи линк: https://www.youtube.com/watch?v=Ix_iZp9weDk

 Поводом обележавања Међународног дана архива и у оквиру манифестације "Врањско културно лето 2024" у Галерији Народног музеја у Врању отворена је изложба архивских докумената и фотографија под насловом "Различитост повезује" која је настала заједничким радом историјских архива у Лесковцу, Пироту, Прокупљу, Нишу, Врању и Зајечару.

Приређивачи изложбе, Снежана Радовић и Игор Ракић, су на по три паноа, са одабраним документима који се чувају у збиркама Varia, представили сваки од архива учесника и архивску грађу која сведочи о друштвено-економским и политичким приликама, животу и раду грађана на југу земље.

Изложбу је отворио заменик градоначелника Милан Илић. ,,Веома сам поносан на чињеницу да установе културе, уз подршку града, негују културу сећања и поред редовних активности настоје да обележе све датуме који се односе на делатност којом се баве. Зато смо и сви ми данас овде да обележимо 9. јун, Међународни дан архива. Дан који је установљен са циљем да развије свест јавности о значају архивске грађе као културном благу, које је неопходно сачувати од пропадања и заборава. Тим пре, јер управо та архивска грађа полазна је основа за  истраживање прошлости, бележење историје једног народа и настајање нових дела. Изложба која је пред нама има посебну вредност јер је у њеној реализацији учествовало 6 архива, укључујући и Историјски архив ,,31. јануар“ Врање. Појединачна документа која се налазе на паноима пред нама сведоче о политичким, привредним и другим приликама које су се дешавале у различитим временским епохама у градовима чији су архиви учествовали у реализацији изложбе. С тога можемо да створимо слику о томе шта су били приоритети друштва и како се тада живело“, истакао је Илић.

Присутнима се обратио и директор Историјског архива ,,31. јануар“ Врање, Ненад Јовић. ,,Међународни дан архива, 9. јун, светска архивска заједница, а у оквиру ње и српска заједница архива с Архивистичким друштвом Србије и Друштвом архивских радника Војводине, обележава као прилику да институције, удружења и професионалци који се баве архивирањем допринесу развоју свести о важности подржавања архива и професије архивисте. Жеља је да обележавањем овог дана подстакнемо и развијемо свест јавности о архивској грађи као културном и споменичком благу које заслужује да буде сачувано од заборава, пропадања, уништења, а првенствено као основа за писање историје и памћење једног народа. Јер народ без историје и памћења, као и писаних докумената која то потврђују, престаје да постоји. Међународни дан архива је прилика када архиви упознају јавност са својом стручном, културном, научном, административном и услужном делатношћу, као и са вредним историјским писаним благом о којем воде бригу”, рекао је Јовић.

О изложби је говорила Натали Величковић, архивски саветник из Нишког архива. ,,Ова поставка је дело заједничког рада Историјских архива из Врања, Ниша, Лесковца, Прокупља, Пирота и Зајечара и Врања. Аутори изложбе су Снежана Радовић и Игор Ракић из Историјског архива Ниша. Ова изложба указује на значај повезивања архива, како у региону, тако и земљи и на међународном плану“, истакла је Натали Величковић.

Изложба ће за јаност бити отворена до 16. јуна 2024. године.

Изложба „Од окупације до интернације – Свети сурдулички мученици“ коју Историјски архив „ 31. јануар“ Врање организује поводом стогодишњице освећења Спомен-костурнице у Сурдулици, отворена је 24. маја 2024. године у простору СКЦ Сурдулица.  Великом броју присутних обратили су се директор врањског архива Ненад Јовић, председница Општине Сурдулица Александра Поповић и Његово преосвештенство епископ врањски господин Пахомије.

На изложби су радили  Горан Судимац (државни архив Србије), аутор, Предраг Стојковић (историјски архив Врање), аутор, Сузана Петровић (историјски архив Врање), коаутор, Ђорђе Стошић, (завод за заштиту споменика - Ниш), историчар – конзерватор, Јереј Далибор Мидић, (управник Музеја црквених старина Правнославне Епархије Нишке), архивист Епархије, мр Ивана Стевовић, лектор и рецезенти мр Велибор Џомић и др Милован Пизари.

Изложена је архивска грађа о страдању српског народа у Сурдулици, прикупљена у Војном архиву Београда, Народној библиотеци Србије, Војном музеју Србије, Државном архиву Србије, Државном архиву Северне Македоније и Музеју епархије Нишке.

 Посетиоци ће изложбу бити у могућности да погледају у наредне две недеље.

Реаговање директора Државног архива Србије

ЈУНАК ГЛАВНОГ ИЛИ СПОРЕДНОГ КОЛОСЕКА?

Историчар Предраг Марковић изјавио је да „држава Србија има једну од најгорих архивских политика у Европи”. Могуће је да зато Предраг Марковић за целу своју каријеру историчара има занемарљиво истраживачко искуство у Архиву Србије – од дипломирања до данас гледао је само један регистар, али није истраживао архивску грађу. Дакле, доктор историје, директор Института за савремену историју и вероватно медијски најчешће ангажовани историчар, никада није имао истраживачког додира са архивском грађом у Државном архиву Србије. Ни са оном из 19. века, ни са оном из 20. века, нити са грађом коју БИА предаје Архиву од 2004. године. Толико о ауторитету Предрага Марковића да говори и пише о архивима. Бројним бившим и садашњој генерацији архивиста он је непозната особа као истраживач.

Према наводима портала Nova.rs Предраг Марковић је оцену да „држава Србија има једну од најгорих архивских политика у Европи” изнео у свом предговору за књигу Голи оток – историја, аутора Мартина Превишића, хрватског историчара, професора и „nositelja kolegija Hrvatskog vojnog učilišta dr Franjo Tuđman” у Загребу, како пише у његовој биографији. Марковић је писац предговора за тему којом се никада није истраживачки бавио иако у Србији постоје историчари који имају вредне радове на тему Голог отока и ИБ-а. Хрватски историчар је, ипак, изабрао Предрага Марковића за тај задатак, можда према неком другом критеријуму, свакако не према научном.

На основу онога што је Марковић изјавио и/или написао, види се да није добро упознат са оним о чему пише, а изгледа да је површно читао и моје саопштење под насловом Можда не знате. У Државном архиву Србије никада ниједном кориснику није забрањено фотокопирање архивске грађе коју је истражио. Дакле, груба лаж Предрага Марковића је да се у Архиву забрањује фотокопирање. Такође, никада никоме није ускраћено да користи одређени документ са образложењем да угрожава државну безбедност, као што тврди Марковић, јер таквих докумената у доступној грађи и нема. То је још једна груба лаж Предрага Марковића. Лаж је и да Архив својевољно даје или ускраћује грађу корисницима. 

Ако закони не ваљају и ако је архивска политика у Србији „једна од најгорих у Европи”, како то тврди историчар Предраг Марковић – ко је одговоран? Да ли то Марковић прозива самог себе с обзиром на његову високу партијску функцију?

На основу онога што је изјавио и/или написао у књизи хрватског историчара (књиге још нема у продаји) види се да Марковић не разуме ни шта је архивска политика. Није архивска политика само однос државе према грађи служби безбедности у социјалистичком периоду историје Србије. Државни архив Србије чува архивску грађу из више векова, међу њом и документа која истражује у Османском архиву у Истанбулу и њене скенове похрањује у свом депоу. Марковићу вероватно није познато да архивску политику у држави Србији чини и истраживање архивске грађе значајне за историју Србије која се налази у страним архивима, затим сређивање и заштита архивске грађе српског порекла ван граница Србије, која се најчешће налази у тамошњим архивима српских православних црквених општина, епархија и при црквама и манастирима. Архивски стручњаци и сарадници Државног архива Србије све то раде у Истанбулу, Москви, Венецији, Трсту, Дубровнику, Сентандреји, Бечу, Лондону, Шибенику, Сарајеву... Архивску политику сачињавају и издања, изложбе и међународна сарадња више од 30 архива у Србији. Зар 20 томова Историје српске дипломатије, објављених у последњих неколико година у издању Државног архива Србије није део архивске политике у држави Србији? Затим, 5 томова зборника докумената о Првом светском рату, 4 тома зборника докумената из руских и српских архива објављених заједно са руским архивима под називом Москва–Србија, Београд–Русија од 16. до 20. века, па студијске изложбе у Београду, Ватикану, Риму, Љубљани, Трсту, Фиренци, са престижним двојезичним каталозима богатог садржаја и завидне визуелности: Култура Срба у Трсту 1751–1914, Култура Срба у Дубровнику 1790–2010, Србија и Света Столица 1878–1914, Краљевина Србија и Краљевина Италија, Србија и Срби у османским документма 15–19. век, Црква Светог Спиридона у Трсту, Људи Светог Спиридона (са италијанским установама културе), Српски манастири и цркве на Косову и Метохији... Пажњу завређују и предавања архивиста у иностранству.

Архивску политику чини и приређивање изложби за председнике и премијере страних држава приликом посета нашој држави које Државни архив Србије, на подстицај председника Александра Вучића, приређује у Палати Србија.  

Посебно наглашавам да архивску политику државе Србије чини и одбрана међународних архивских стандарда о недељивости архивских фондова у процесу међународне сукцесије архивске грађе која се чува у Архиву Југославије. Познато је да се Хрватска и остале бивше југословенске републике залажу за поделу оригиналне архивске грађе, што није у складу са међународним стандардима.

Све то и још много тога чини архивску политику државе Србије, о чему је, изгледа, Предраг Марковић потпуно стручно необавештен а узима себи за право да је оцењује, па још да произвољности и нетачности о држави Србији и њеној архивској политици пише у предговору за књигу хрватског историчара (ако је тачан навод на порталу Nova.rs). Штета по књигу.

За разлику од Предрага Марковића, ја архивску политику државе Србије не упоређујем са архивском политиком коју спроводи Хрватски државни архив у Загребу и његов директор Динко Чутура. На интернету још увек може да се погледа снимак из Хрватског државног архива са промоције књиге Стјепана Лозе, на којој се говорило о геноциду Срба над Хрватима у НДХ. Далеко било такве архивске политике! Упркос томе, за Марковића таква архивска политика није најгора у Европи. Историчар не би смео да изостави ту чињеницу у оценама архивских политика. Што се тиче архивске политике државе Србије у целини и програмске политике Државног архива Србије ја је одмеравам и упоређујем са архивима у Вашингтону, Лондону, Паризу, Москви, Истанбулу…     

На крају, оно за један регистар као целокупно истраживачко искуство Предрага Марковића у Државном архиву Србије, ако је неко посумњао – истина је. Проверљива. У Државном архиву Србије постоје евиденције корисника и коришћене архивске грађе. Евиденције су, такође, законска обавеза, јер архиви су саткани од евиденција, с обзиром на то да је сваки документ у архивском депоу покретно културно добро, независно од садржаја документа. Захваљујући тим евиденцијама, Архив је објавио три тома књиге Истраживачи Архива Србије, којима је обухваћен списак свих истраживача од 1901. до 1945. године, са пописом грађе и тема за коју је коришћена. У припреми су и наредни томови, па ће се у неком од њих наћи и име Предрага Марковића, заслужено гледањем једног регистра 2012. године.

Било би занимљиво да у неком од јутарњих или вечерњих програма на разним телевизијама неко од водитеља програма у току „Пеђиних” ћаскања о дискриминацији Албанаца са Косова, случајном бомбардовању Србије 1944. године, кафанском учењу историје или о томе да „држава Србија има најгору архивску политику у Европи”, приупита доктора историје и директора Института за савремену историју једно од најједноставнијих питања, чак и за истраживаче почетнике – како се у архиву попуњава реверс за наручивање архивске грађе за истраживање? Да ли би то можда било једно од тежих питања за доктора историје и директора Института?

Када понекад чујем неку јавну изјаву др Предрага Марковића или бацим поглед на нешто што је у штампи објавио, увек сетим се речи једног песника о јунаку споредног колосека.    

Др Мирослав Перишић

Изложба “Догодило се пре једног века“, приређена поводом обележавања 62 године од оснивања Историјског архива 31. јануар, отворена је у петак у Врању.

Вршилац дужности директора Историјског архива у Врању, Ненад Јовић, казао је да Архив у Врању прикупља, чува, штити и сређује, а од ове године и дигитализује вредну архивску грађу и омогућава њено коришћење у научне и друге сврхе.

Говорећи о детаљима изложбе, архивиста Бојана Митровић (која је поставку припремила са Бранком Јаначковић, архивским саветником, Браниславом Стојковић и Драганом Станисављевић, вишим архивистима) рекла је да је циљ изложбе да се помоћу докумената и фотографија дочара живот обичних људи у Врању 1923. и 1924. године. „Обухваћена су политичка, привредна, културна, верска, спортска и друга дешавања, илустрована на 30 паноа, који садрже 136 докумената у највећем делу из фондова и збирки Историјског архива у Врању", рекла је Митровић.

Приликом отварања изложбе, присутне су поздравили потомци Ристе Симоновића, првог директора врањског архива, који су саопштили да су одлучили да породичну архивску грађу предају овој установи. Од ње ће бити формиран Архивски фонд Катарине и Ристе Симоновића. „Ми смо већ део документације уступили Архиву, а у наредних неколико дана уступићемо и остатак грађе“, рекао је пред присутнима др Бранислав Симоновић. „Реч је о књигама - белетристици, српској и светској књижевности, бројним историјским књигама, новинама и часописима, чак изузетно ретким из времена окупације. Овим чином испунићемо родитељску жељу“. Такође су ту бројне фотографије, друштвено-историјски документи међу којима и они о знаменитим Врањанцима и друга грађа.

Изложбу је отворио заменик градоначелника Милан Илић. Догађају су присуствовали и председница Скупштине Зорица Јовић, заменик председника Скупштине Драган Михајловић, градски већници Данијела Милосављевић и Саша Стаменковић, директори јавних институција и многобројна публика.

Изложба докумената и фотографија биће отворена до 30. априла.

Снимак са отварања изложбе можете погледати на следећем линку: https://www.youtube.com/watch?v=08QV5h5tgUI

На позив директора Државног архива Србије, др Мирослава Перишића, у Државном архиву Србије, 14. децембра 2022. године, у склопу обележавања Дана архива у Србији одржан је састанак директора свих архива у Србији. Разговаралo се о разним изазовима који стоје пред архивистима и о примени Закона о архивској грађи и архивској делатности и Закона о електронској управи и начинима његове примене. Представници Државног архива Србије упознали су директоре архива у Србији са изазовима увођења електронске писарнице и електронског архива. Такође, разматрани су и проблеми архива и архивске делатности у архивима који су у матичности Државног архива Србије.

Састанку су присуствовали директори: др Небојша Кузмановић из Архива Војводине, Марко Марковић из Архива Косова и Метохије, Љиља Радоњић из Историјског архива Бела Црква, Бојана Савчић из Међуопштинског историјског архива Ваљево, Боривоје Манасијевић из Историјског архива „31. јануар" Врање, Велибор Тодоров из Историјског архива „Тимочка Крајина" Зајечар, Мирјана Баста из Историјског архива Зрењанин, Милан Јаковљевић из Историјског архива „Средње Поморавље" Јагодина, Сања Живковић из Историјског архива Шумадије, Крагујевац, Весна Милојевић из Историјског архива Краљево, Ненад Соколовић из Историјског архива Крушевац, Марија Лазаревић из Историјског архива Лесковац, Ненад Војиновић из Историјског архива Неготин, Снежана Радовић из Историјског архива Ниш, Ранко Марковић  из Историјског архива Пећ, др Јасмина Николић из Историјског архива Пожаревац, Милан Стојановић  из Историјског архива „Топлице" Прокупље, Иштван Фодор Млађи из Историјског архива Сента, Неда Мирић из Историјског архива у Смедереву, Снежана Савић из Aрхива „Верослава Вељашевић“ Смедеревска Паланка, Наташа Стојановић из Историјског архива Сомбор, Жељко Марковић из Историјског архива Ужице, Лела Павловић из Међуопштинског историјског архива за град Чачак и општине Горњи Mилановац и Лучани.  У име директора Историјског архива Београда мр Драгана Гачића састанку је присуствовала Јелена Николић, а у име Славице Станковић, директорке Међуопштинског историјског архива „Шабац“ Раде Петровић.

Традиционално на Дан архива у Србији додељене су „Златне архиве” Фондације Александра Арнаутовића коју су установиле његове кћерке Маргерита и Анђица Арнаутовић, ради трајног чувања и неговања успомене на др Александра Арнаутовића управника Државне архиве (1939–1941). Образложење Комисије прочитала је Нада Петровић, председница Комисије, а награде је уручила Јелица Рељић, архивски саветник Државног архива Србије, заступник Фондације. Овогодишњи добитници су др Јасмина Живковић, архивски саветник Историјског архива Пожаревац и др Татјана Кикић, дугогодишњи архивски саветник Државног архива Србије, руководилац Архиве Агенције за привредне регистре.

Обележавању Дана архива у Србији присуствовали су: државни секретар у Министарству културе Миодраг Ивановић, Данијела Ванушић, помоћник министра културе за културно наслеђе и дигитализацију, директор Државног архива Републике Северне Македонијe др Емил Крстески и др Гоце Стојановски руководилац Архива у Битољу, чланови Управног и Надзорног одбора Државног архива Србије, чланови Управног одбора и Комисије за доделу „Златне архиве“ Фондације Александра Арнаутовића, чланови Управног одбора и Жирија за доделу Годишње награде Ђурђа И. Јеленића, директори архива у Србији и многобројне колеге.

Већином гласова присутних одборника Скупштине Града Врања, у четвртак 21. марта 2024. године за вршиоца дужности директора Историјског архива „31. јануар“ именован је дипломирани економиста Ненад Јовић.

Пре именовања за вршиоца дужности директора врањског архива Јовић је на позицији директора Позоришта “Бора Станковић“ био седам година и седам месеци.

Поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату, у Галерији Народног музеја у Врању отворена је изложба "Сурдулички мученици”, чији су аутори Горан Судимац, архивист Државног архива Србије и Предраг Стојковић, архивист Историјског архива "31. јануар" у Врању. Сарадница на овој изложби је Сузана Петровић, виши архивиста врањског архива, а реализацију изложбе подржало је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Присутне је најпре поздравио директор Архива у Врању Боривоје Манасијевић, да би потом о самој поставци говорио један од аутора, Предраг Стојковић. Пригодном беседом изложбу је отворио председник Скупштине града Врања др Дејан Тричковић.

Поводом Дана града у Галерији музеја отворена значајна поставка докумената и промовисана књига ,,Сарајевски атентат – повратак документима''

     Под покровитељством Града Врања, у оквиру обележавања Дана града, Историјски архов ,,31. јануар'' Врање организовао је изложбену поставку ,,Сарајевски атентат – историјски контекст у свјетлу докумената Архива Босне и Херцеговине'' и представљање књиге ,,Сарајевски атентат – повратак документима'' др Мирослава Перишића, директора Државног архива Србије.

     Сарајевски атентат као повод за Први светски рат и прилике пре и после атентата, врло су важна тема за читав српски корпус, јер говоре о слободарском духу и идејама српског национа у једном веома важном историјском тренутку на простору Балкана који је одувек био на мети освајача. Захваљујући вешто одабраној архивској грађи и фото-документацији изложба на прегледан и занимљив начин осветљава Сарајевски атентат, који је Аустроугарској монархији послужио као повод за отпочињање рата против Краљевине Србије, који је прерастао у, до тада, невиђени ратни сукоб и разарања на тлу Европе. Изложба броји 15 паноа са веома значајним документима, а Врање је први град у Србији у којој је поставка представљена.

     Књига др Мирослава Перишића „Сарајевски атентат: повратак документима” осим уводне студије, доноси и око 400 страница архивске грађе о Видовданском атентату међу којима и комплетну оптужницу и одбрану Принципа и другова, резултате истраге и пресуду. Вредност Перишићеве књиге проистиче из тога што је конципирана проблемски, па се у њој инсистира на новом промишљању узрока, последица и околности атентата. Други, не мање важан квалитет, јесте провера постојећих и потрага за новим историјским изворима.

     На промоцији су  говорили ауторка изложбе мр Данијела Мрда, директорка Архива Босне и Херцеговине, проф. др Драга Мастиловић, директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, као и Александар Костовић, заменик начелника општине Источно Сарајево. У име домаћина госте је поздравио директор Историјског архива ,,31. јануар'' у Врању, Саша Стаменковић. Врањанци ће ову значајну поставку у Галерији Народног музеја моћи да разгледају до средине фебруара.

Снимак са отварања изложбе и предтсвљања књиге можете погледати на следећем линку: https://www.youtube.com/watch?v=9Hcpl7P1wF4

Опширније...

Поводом обележавања Дана војних ветерана у позоришту ,,Бора Станковић“ одржана је свечаност и отворена изложба фотографија „Да се никада не заборави“, чији су аутори ветерани Врања.

Изложбу је отворила помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Сања Лакић, која је овом приликом истакла важност реализације овог и сличних пројеката којима се чува и јача борачка популација, како у Врању, тако и овом делу Србије. ,,Оно што је веома важно, а о чему говори и ова изложба је да не дозволимо да се српском народу деси заборав и да негујемо културу сећања. Хвала Удружењу-Покрет Ветерана Врање што је овом изложбом саградио бар једну малу препреку том забораву“, рекла је помоћница министра.

У име градског руководства догађају је присуствовао председник Привременог органа Града Врања др Слободан Миленковић.

О удружењу Покрет-Ветерана Врања говорио је председник Срђан Војиновић, подсетивши да је ово удружење основано 2019. године. ,,Покрет ветерана има 1200 чланова, од тога 400 са статусом бораца. Даљи план удружења је подршка члановима у свим пројектима, који имају за циљ неговање традиције и очување сећања на жртве ратова деведесетих и страдале током НАТО агресије на Србију“, рекао је Војиновић.

Као сарадник, на овом пројекту  учествовао је Историјски архив „31. јануар“. У име ове установе, о сарадњи и изложби  говорио је архивски саветник Мирољуб Миша Стојчић. ,,Имао сам привилегију да са 85 ветерана одржим 12 радионица, на којима смо учили како да одаберу и обраде фотографије из својих личних албума и како да од њих направимо ову изложбену поставку. Сама поставка састоји се од 18 изложбених паноа на којима је приказано 86 фотографија, које сведоче о учешћу српске младости у одбрани земље. Највећа жеља свих нас учесника на овом пројекту је да мудра државна политика не дозволи да у будућности стварамо неке нове ратне хероје, већ да српску младост искористимо да у миру стварамо јаку и поштовану државу којом ћемо се сви поносити“, додао је Стојчић.

Догађају је присуствовао државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дејан Антић, његово Преосвештенство епископ врањски господин Пахомије, чланица Привременог органа Града Врања Зорица Јовић, чланови Удружења Покрет Врања, директори јавних предузећа и установа и многобројне званице из јавног живота.

Изложбену поставку организовало је Удружење Покрет -Ветерана Врања, а Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, председнику Привременог органа Града Врања др Слободану Миленковићу, чланици Привременог органа Зорици Јовић, јавним установама и учесницима на пројекту додељене су захвалнице.

Изложба ће бити отворена до 15. децембра.

Прилог са отварања изложбе можете погледати на следећем линку: https://www.youtube.com/watch?v=V9RFc3C8xKY

Опширније...

Холдинг компанија ,,YUMCO” обележила је у четвртак, 26. октобра 2023. године,  63. годишњицу постојања и рада, свечаном седницом у амфитеатру пословне зграде.

Седници су присуствовали представници Министарства унутрашњих послова, Министарства одбране и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Међу званицама су били и начелник Пчињског управног округа Срећко Пејковић, градоначелник Врања др Слободан Миленковић са сарадницима и епископ врањски Пахомије.

Поводом ове свечаности отворена је изложба докумената и фотографија под називом „Добродошли у Yumco империју“ ауторки архивисте Бојане Митровић, архивског саветника Бранке Јаначковић и архивисте Драгане Ристић из Историјског архива „31. јануар“ у Врању.

Др Дејан Антић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, који је и рецензент монографије и изложбе „Добродошли у Yumco империју“, истакао је на отварању изложбе да монографија и изложбена поставка са преко 250 докумената и  фотографија представљају свеобухватно, документовано и непоновљиво сведочанство о постојању и раду Памучног комбината Врање од 1960. године до данас и свечано отворио изложбу.

 Промотивни филм о компанији ,,YUMCO” можете погледати на следећем линку:

https://www.youtube.com/watch?v=GxDnCN0mPJs

Опширније...

            Поводом Дана ослобођења Врања у Првом светском рату, у Галерији Народног музеја у Врању отворена је изложба ,,Антропогеографски рад и научна истраживања Ристе Т. Николића'', коју су приредили архивисти Драгана Ристић и Бранислав Борић.  

            Присутне је најпре поздравио в. д. директор Историјског архива ,,31. јануар“ Саша Стаменковић, који се захвалио Министарству културе Републике Србије и руководству Града Врања на подршци у реализацији овог пројекта. Такође, захвалио се и породици Влајинац из Врања, чији је Риста Т. Николић потомак и која је уступила део грађе за припрему изложбе.

            Аутори изложбе су потом присутнима говорили о животу, раду и значају истраживања Ристе Т. Николића и провели присутне кроз најзначајније делове поставке.

У име градског руковoдства изложбу је отворила заменица градоначелника Зорица Јовић. Она је истакла значај поставке, истакавши да се по први пут пред стручном и културном јавношћу приказују живот и дело Ристе Т. Николића, једног од веома значајних Врањанаца. „Изложба коју прати каталог на систематичан и детаљан начин доноси све доступне податке о Ристи Т. Николићу, по први пут прикупљене и објављене на једном месту“, истакла је заменица градоначелника Зорица Јовић.

Отварању изложбе присуствовали су и представници Министарства културе Републике Србије, Географског факултета из Београда, Историјског архива Ниш и Историјског архива Лесковац.

Опширније...

У петак, 22. септембра 2023. године, у Дому војске у Врању представљено је најновије издање Историјског архива „31. јануар“ у Врању, књига „Риста Симоновић Гочобан, Врање - вечна тема“ аутора Томислава Р. Симоновића.

У препуној сали Дома војске о књизи су говорили академик Роберт Ходел, политички филозоф Драгољуб Којчић и аутор књиге Томислав Р. Симоновић, док је модератор програма била Љубица Здравковић Џонов, уредница Радио Врања. Представљању књиге присуствовала је и уметница Милица Живадиновић, праунука књижевника Борисава Станковића.

Академик Љубодраг Димић је, из здравствених разлога, био спречен да присуствоје представљању књиге, али je његову рецензију присутнима прочитао архивски саветник Мирољуб Миша Стојчић, један од уредника књиге и коаутор пратеће изложбе.

            „Познавање прошлости и културе сопственог народа омогућава читаоцима да разумеју садашњост, препознају процесе који воде будућности, сазнају ко смо и какав траг настојимо да освојимо о себи и времену у коме смо живели и онима који долазе после нас, а то потврђује овај рукопис“, поручио је академик Љубодраг Димић, у рецензији за књигу.

           Риста М. Симоновић (Врање 1908 - Врање 1998), познат по породичном надимку Гочобан, био је по образовању правник, по занимању адвокат, судија и управник Државног архива у Врању, а по интересовању историчар, књижевни критичар, новинар, библиофил. Завршио је гимназију у Врању, потом дипломирао на Правном факултету у Београду 1935. Испите је полагао код Слободана Јовановића, Ђорђа Тасића, Драгољуба Јовановића, Лазара Марковића и других. С некима од њих се касније дописивао. Године 1937. постао је адвокатски приправник. Након учешћа у рату, радио је у Окружном народноослободилачком одбору и као судија у Окружном суду у Врању. Марта 1953. отворио је адвокатску канцеларију у Косовској Каменици, а затим био адвокат у Босилеграду и Владичином Хану. Године 1962. основао је Државни архив Врања, чији је директор био до пензионисања. Био је повереник Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НР Србије од 1948. године и члан свих одбора за оснивање Музеј-куће књижевника Борисава Станковића, подизање споменика Бори Станковићу и оснивање „Борине недеље“. Године 1967. отворио је прву Борину недељу у Градском парку у Врању. Отишао је у пензију 1973. За свој вишедеценијски рад у култури и друштвеном животу Врања добио је више награда, а међу њима и Седмосептембарско признање града Врања. Умро је 19. маја 1998. у деведесет првој години живота. Објавио је преко 250 радова, а његово најзначајније дело, „Друштвена историја Врања од краја 19. до краја 20. века“, објављено је постхумно 2013. године.

         У овој књизи, саопштени су и многобројни историјски подаци о Врању, о архивским и библиотечким фондовима, који садрже документе о овом граду и институцијама које су у њему радиле.

             Говорећи на промоцији, слависта Роберт Ходел, по рођењу Швајцарац, професор на немачким универзитетима и преводилац приповедака Борисава Станковића, рекао је да се у превођењу и проучавању књижевног опуса Боре Станковића често, када је реч о фактографији и подацима, ослањао на рад и дела Ристе Симоновића Гочобана.

           "Очи Ристе Симоновића биле су очи орла, оног белоглавог супа", рекао је на промоцији књиге филозоф Драгољуб Којчић. „То је карактеристика људи који живе на бранику, или у етно контактним подручјима, или на границама, и који увак посматрају. То не мора да буде граница према Отоманском царству или граница према Призренској лиги, то може да буде и граница између живота и смрти“, казао је Којчић, некадашњи директор Завода за уџбенике. Аутор ове књиге Томислав Р. Симоновић је изданак Врања, нагласио је Којчић и додао да он „све наше заблуде и грешке исправља – случајно или намерно“. „Он враћа светлост у нашу самоспознају“, казао је Којчић.

          После промоције књиге, Врањанци су у Дому Војске могли да погледају поставку под називом „Култура сећања“ - изложба фотографија и докумената из личне архиве породице Симоновић. Изложбу су приредили Мирослава Симоновић и архивски саветник у врањском Историјском архиву, Мирољуб Миша Стојчић.

 Видео презентацију за ово вече припремио је Душан Симоновић:  https://www.youtube.com/watch?v=3yARD6QpwCk

Део фотографија и текста преузет са портала VranjeNews.

Снимак са представљања књиге и изјаве учесника можете погледати на следећим линковима:

https://www.youtube.com/watch?v=kdgM8G578Oo

https://www.youtube.com/watch?v=eh_VIGSCGQQ&t=1518s

Опширније...

Гостовање директора Историјског архива у Врању Саше Стаменковића и господина Томислава Р. Симоновића, аутора књиге у Јутарњем програму РТВ Врање, а поводом најаве представљања књиге и отварања изложбене поставке "Култура сећања" можете погледати на следећем линку: https://www.youtube.com/watch?v=z8XMVrEWBvk

Опширније...

Поводом 110 година од Брегалничке битке и обележавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе, у Битољу је 16. септембра 2023. године отворена изложба „Други балкански рат на фотографијама и документима“, аутора проф. др Дејана Антића, а коју су приредили Историјски архив „31. јануар“ Врање и Републички одбор Савеза потомака ратника Србије. Изложбу је отворио министар за рад, радне односе, борачка и социјална питања Никола Селаковић, истакавши да уколико неко жели да разуме неки историјски догађај, мора да разуме контекст времена и људи у којем се тај догађај догодио.  

Опширније...

У малој сали Позоришта „Бора Станковић“, синоћ је отворена изложба „Други балкански рат на фотографијама и документима“ чији је аутор проф. др Дејан Антић, а коју су приредили Историјски архив „31. јануар“ Врање и Републички одбор Савеза потомака ратника Србије.

Ово је уједно био завршни догађај обележавања 110 година од Брегалничке битке у Другом балканском рату.  

Присутне је, најпре, поздравио вршиоц дужности директора Историјског архива „31. јануар“ у Врању, Саша Стаменковић, напомињући да је изложба аутентична и живописна и захвалио се свима који су помогли у организацији догађаја. Потом је о самој поставци говорио аутор, проф. др Дејан Антић. Обраћајући се присутнима, градоначеник Врања др Слободан Миленковић је рекао да нас је историја научила да је српски ратник био непоколебљив и одлучан, увек и на сваком месту где се бранила српска земља и српска част.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић говорио је о великим страдањима српског војника у Брегалничкој бици која је изнедрила Живојина Мишића, али и Други пешадијски пук „Књаз Михаило”, или како су га противници прозвали, „Гвоздени пук”. Селаковић је додао да је култура сећања од суштинског значаја за опстанак једног народа у будућности.

Изложба садржи 22 паноа на којима се налазе документа, фотографије, делови војничких дневника из периода од почетка Другог балканског рата до дочека победничке војске у Београду. Изложба се први пут, премијерно приказује у јавности, управо у Врању. 

Снимак са отварања изложбе можете погледати кликом на линк: https://www.youtube.com/watch?v=Y06BGe1nLjU

Опширније...

       Изложба „Различитост повезује“, која је настала заједничким радом историјских архива у Лесковцу, Пироту, Прокупљу, Нишу, Врању и Зајечару, тренутно је пред нишком публиком. На отварању су се присутнима обратили директорка Историјског архива Ниш Снежана Радовић, директорка Историјског архива Лесковца Марија Лазаревић, а изложбу је отворио директор Историјског архива "31. јануар" Врање, Саша Стаменковић.

       Приређивачи изложбе, Снежана Радовић и Игор Ракић, су на по три постера, са одабраним документима који се чувају у збиркама Varia, представили сваки од архива учесника. У холу нишког Архива, заинтересовани ће моћи да погледају изложбу до 30. јуна, када она наставља свој пут ка другим архивима југоистока Србије.

      Претходно је ова изложба, поводом Међународног дана архива 9. јуна, гостовала у Лесковцу.

 Фото: Историјски архив Ниш/Александар Веселић

Опширније...

У Камерној сали позоришта "Бора Станковић " у Врању одржана је поводом Међународног дана архива трибина "Шта не знамо о 20. веку - Заблуде и контраверзе савремене историје" на којој су говорили др Бојан Димитријевић, заменик директора Института за савремену историју у Београду, др Немања Девић и др Драган Алексић.

Опширније...

Поводом Међународног дана архива, 9. јуна, у организацији Историјског архива „31. јануар“ Врање у Камерној сали Народног позоришта „Бора Станковић“ Врање 8. јуна је одржана трибина на тему „Савремена национално-дезинтегративна мисао у Срба (Ко су књижевници родомрсци?)“, а поводом књиге „Одрођени књижевник“ аутора проф. др Зорана Аврамовића. Присутне је најпре поздравио директор архива Саша Стаменковић да би потом препустио реч учесницима трибине. На трибини су говорили др Немања Девић са Института за савремену историју Београд, проф. др Дејан Антић са Филозофског факултета Универзитета у Нишу и проф. др Зоран Аврамовић, професор социологије културе.

Опширније...

Дана 6. јуна 2023. године је у здању Скупштине града Краљева свечано отворена изложба под називом ,,Свети Викентије: митрополит скопски"

Током свечаног отварања изложбе великом броју присутних обратили су се г-ђа Весна Милојевић, директорка Историјског архива у Краљеву, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, г. Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, и г. др Предраг Терзић, градоначелник Краљева.

Аутори поставке су г. Горан Судимац, архивиста у Државном архиву Србије, и г. Предраг Стојковић, архивиста у Историјском архиву ,,31. јануар“ у Врању.

Реализацију ове изложбе, у продукцији Историјског архива ,,31. јануар" у Врању, у потпуности је омогућила Фондација Музеја жртава геноцида.

Митрополит скопски Свети Викентије лишен је слободе, брутално мучен и на бестијалан начин убијен 1915. године од стране бугарских окупатора. Његове мошти ни до данас нису пронађене.

Опширније...

Поводом Међународног дана архива, 9. јуна, Историјски архив „31. јануар“ Врање организује две трибине:

У четвртак 8. јуна, у Камерној сали Народног позоришта „Бора Станковић“ Врање, са почетком од 19 часова биће одржана трибина на тему „Савремена национално-дезинтегративна мисао у Срба (Ко су књижевници родомрсци?)“, а поводом књиге „Одрођени књижевник“ аутора проф. др Зорана Аврамовића.

На трибини ће говорити:

Др Немања Девић, Институт за савремену историју, Београд

Проф. др Дејан Антић, Филозофски факултет Универзитета у Нишу

Проф. др Зоран Аврамовић, аутор

Наредног дана, у петак 9. јуна, са почетком од 12 часова, у истом простору ће бити одржана трибина „Шта (не) знамо о српском 20. веку? Заблуде и контроверзе савремене историје“, на којој ће говорити:

Др Бојан Димитријевић, заменик директора Института за савремену историју, Београд

Др Немања Девић, Институт за савремену историју, Београд

Др Драган Алексић, историчар

Позивамо вас да присуствујете овим трибинама, накојима ћете свакако моћи да чујете неке чињенице из националне историје које до сада нисте чули.

Опширније...

На 34. седници градског парламента којом је председавао др Дејан Тричковић, председник Скупштине, одборници су усвојили Решењe о престанку мандата вршиоцу дужности директора ЈУ Историјски архив ,,31. јануар“ Боривоју Манасијевићу, као и Решење о именовању Саше Стаменковића дипл. геолога на ову дужност.

Опширније...